Autor:Miroslav Šantek
Neki dan nisam baš kao što to Aki iz Valjka pjeva – sreo Nedu, ljubav školskih dana, a nisam ju, nažalost, ni gledao kako se svlači, već sam u ladici jednog zaboravljenog, starog stola u mojoj kući pronašao jedan predmet koji me je podsjetio na neko drugo doba.
U mojoj ruci se ponovno našla kutija cigareta. Doduše prazna. Jest. Istina je. Bio sam pušač dugo godina. Navukao sam se na cigarete kao srednjoškolac i dugi niz godina uvlačio dim u sebe. A onda sam odlučio prestati pušiti. Nekako sam jednog dana pomislio – jebote,ovo me može ubiti i jednostavno sam istog dana prestao. Mnogi ljudi možda ne mogu prestati pušiti na taj način, ali ja sam jednostavno samo ostavio cigarete i jedno desetak godina nisam zapalio. Danas, tu i tamo popušim koju, ali to ne računam pod ozbiljno. A i skup je to sport. Sjećam se dobro – kad sam prestao pušiti kutija cigareta je koštala 11 kuna.
Dakle, na ovoj kutiji cigareta od prije skoro dvadesetak godina piše da je koštala 8,50 kuna. Prilično jeftino i nevjerojatno za današnje doba. Danas je kutija pljuge tri puta veća i stvarno ne znam koji je smisao davanja tolikih novaca za pušenje. Ali nema druge, država kad “zatreba para” za neke svoje potrebe samo diže cijene cigareta. Kad ponekad “nafektam” od nekog prijatelja pokoju, često mi kažu da su to “motane” – ljudi kupuju duhan pa sami prave cigarete, ove tvorničke im preskupe. Ne pada mi na pamet biti kao mnogi bivši pušači koji žestoko napadaju ljude koji i dalje puše. To je vaša odluka. Vaš život.Svi mi jako dobro znamo da je pušenje štetno za zdravlje. Po meni, bolje je prestati jer se čovjek jednostavno zdravije osjeća.I novčanik mu je bitno puniji.
Jedno je sigurno – cigarete nikad više neće biti 8,50 kuna. Država je skup sport.