Torcida i ranjena Petrinja

Samo bih željela napisati par rečenica o tome tko je i što je Torcida. Nikad me u životu nije zanimao nogomet i nisam baš imala neki kontakt s navijačkim skupinama, ali što su ovi ljudi i što je ova ljubav… Ljudi moji, sram bilo svakoga tko je pljunuo na njihov angažman ovdje, nemojte pušiti te priče. Dakle, Brce za kojega sam saznala da se zapravo zove Josip vratio se u Trogir, ali dolazi opet. Oni su neumorni. Tijekom cijelog ovog perioda naše komunikacije nije bilo ne mogu ili neću nego gdje je to, kako tamo doći, šaljemo ekipu. Jedva mi je rekao i kako se uistinu zove jer ne želi uzeti ništa, a meni je stalo da im nekako svi zahvalimo jer količina ljubavi kojom su nas zasuli i oni i njihove žene…

Dakle, plače mi se. Danas dolazi još njegove ekipe i rekao je da će me spojiti s kolegom pa da mu javljamo na kojim su mjestima potrebni popravci, zato mi je potreban popis što prije (!) pa pišite sve što treba kako bismo im mogli javiti. Bili su i u Petrinji i u raznim selima, ne biraju. Dizalicu, doduše, nemaju pa je zamolio sve popravke bez toga. Dečki su odgovorni, konkretni, bilo me strah da rade u tim ruševinama pa sam stoput pitala jesu li stručni, ali je Brce rekao da se ne brinemo, imaju konope i opremu, da jesu i da će sve biti ok (i bilo je), a kad sam vidjela ovu fotografiju na njegovom WhatsAppu jutros, SLOMILO ME. Dečki su ljudine! Nemoj ovo nikada zaboraviti, Petrinjo! 

Matea Baković Andrić