Autor:Denis Vidović
-Ljudi rade na praznik! I još k tome, na Praznik rada!
-Hoćemo voća?
-Uzmi malo naranči. E, i banane da, svakako. Nekad nije bilo ovako! Radnik je bio radnik! A gle ovo sad! Iskorištavanje!
-Hoćemo uzet neš slatko?
-Može, može. Uzmi napolitanke , to svi volimo. Ne, ne. Gle ove su ti na akciji. E te, da. Daj uzmi i one kekse, gle. Isto su sniženi. Sve je nekako bio humanije! Prilagođeno čovjeku! Nije bilo te trke, strke, konzumerizma! Kupovanje, kupovanje, kupovanje! Samo kupuj, troši, troši! A tko danas misli na radnika?!
-Mislim da bi trebali još kruha uzet, ha?
-Ma da da, uzmi još tri kruha. Znaš da nam na roštilj danas dolaze i Blaževići.
Moralni ponor! Tlačenje čovjeka i radnika! Sramota! Znači sramota!
-Da uzmem još jedan?
-Ma stavi, pojest će se. Bolje neg da fali. Raditi danas! Na praznik!
-Ajvara?
-Ma naravno. Znaš da svi vole. E uzmi i blagi zbog klinaca. Umjesto da radni čovjek predahne, okupi se, pojede taj grah, provede dan s obitelji!
-Meso ćemo ovdje?
-Ma da, tu je najbolje! Ma to je sramota za državu koja to dopušta! Dobar dan i Vama. Daćeš mi od vratića dvije kile iiii…i carskog mi daj kilu. Užas, užas! Na današnji dan raditi. A gdje su oni političari! Da, da, naravno, može kila i dvadeset. Političari su nas u to i uveli! U taj pakao stalne prodaje i kupovanja! I trošenja! Još i još i još! Ne, ne, ne Vi. Ništa više, hvala. ‘Đenja. Sramota i užas!
-Da uzmem salvete?
-Uzmi, uzmi. I tanjura plastičnih. Poslije samo sve bacimo. Ne moramo prat. Jooj, sve je puno tog smeća! Sramota! Baš ko i ovaj današnji radni dan! Prvi svibnja! Praznik rada! Ma kakav praznik! Kome?! Kome praznik?! Ovim jadnim ljudima koji i na današnji dan moraju rintati?!
-Jel nam treba prašak za veš?
-Da, uzmi, uzmi, pri kraju nam je. Ma nemoj taj. A znam da je ovaj na sniženju, al ne sviđa mi se miris. I stavi ovaj omekšivač. E taj. Jooj, nemoj toalet papir zaboravit. Može taj, da. Samo ga ubaci. Upali smo u grotlo nemorala i neljudskosti! Danas nitko više ne pita za radnika! E oprostite…
-Izvolite?
-Gdje Vam stoji onaj sok od ananasa? Bio je na akciji. Ma da, da, taj. Aha, prodano. Ništa hvala. Prodan je sav. Pa da! Jesi vidio samo kako su navrli u trgovinu!? I to baš na današnji dan! Nije se ta kupovina mogla obaviti prije! Neee! To mora biti danas! Baš danas! Na praznik! Praznik rada! Koje su ljudi smeće!
-Da uzmem ove vreće za smeće?
-Uzmi, da, da. Ček, koja je to veličina? Ovo su premale…ove prevelike…ne vidim ni ja…Ček, pitat ćemo nekog. Oprostite. Ma, ove vreće za smeće. Imate onu srednju veličinu. A ne znam sad koliko je to litara. Al ne bih ni ove prevelike, ni ove premale. Aha, nema. Ne znate? A da pogledate u skladištu? Mislite da nema? A da pitate? Jel Vama ovo prvi dan? Haha, vidi se, vidi se! A nemojte sad onda ić. Ma znam da sam rekao, al žuri nam se. Ili bi ipak mogli., ha? Ma ne, ne vratite se. Čekajte. U redu je. Ništa, ‘đenja. A onda još imaš tih napornih mušterija! Pacijenti! Ispituju, dave! Ovo bi, ono bi! Pa ne bi, pa ne znaju Pa drski! Jooj, kako bi im ja samo rekao! Pa ja sam uvijek uz radnika! Uz pravog radnika! Pa šta ti misliš da bi se meni ili tebi dalo slušat svakakve prohtjeve na današnji dan? Svjestan da je praznik, Praznik rada! Ma ljudi su stoka! Neki namjerno idu u kupovinu na praznik!
-Gle kolki red! Stoka! Nitko ne cijeni radnog čovjeka željnog odmora!
-A paradajz?
-Joj da. Ajd, ajd, skoči ti na brzinu dok ja čekam. Stigneš.
-Dobar dan i Vama. Radi se, a? Ma znam, znam. Ja Vam cijeli život radim s ljudima. To je sve bezosjećajna stoka. K’o da nisu to mogli obavit neki drugi dan! Da, da, to je sve. E ne, čekajte. Evo samo da još paradajz donese. Ma da zaboravili smo pa je na brzinu…A šta ste Vi tamo nervozni gospođo?! Šta čekate, a? Šta mislite da je prodavačici ugodno uz ovakve kupce k’o šta ste Vi?! Namjerno ste došli danas kupovati! Fuj! A evo paradajza. Ništa više, hvala. Samo tren, mobitel. Halo? Pa tu sam da. Evo na blagajni. A rade. Ma da. A u kakvoj državi živimo nije čudo ni da se na praznik radi. Da, da, hahaha! Šta Vi velite? Aha, platit. Može kartica? Samo malo. Ma ne, tebi, evo prodavačici pričam. Ma da. Ma odvratno. Nije ni čudo šta svi odlaze van. Nitko više ne cijeni radnika! Neće proć? Ma ne ti. Evo druga kartica. Hoće? A šta se Vi tamo iza bunite!? Me ne ti. Neki galame u redu. Šta niste doma ostali i dali ljudima mira za praznik! Ta’oće. E super. ‘Đenja.
Sretan Praznik rada i Vama.
